Godišnjica Nikole Čupića

316

класичну митологију, као у накнаду за изгубљени класични калуп. Најбољи је представнић овога правца Сима. У том се по каткад и код Његуша види да је ђак Симин, али више у ранијим делима. Све на једно, Сима има много заслуге што је Његуш ударио песничким путем. Да није било Симе, Рада би можда владичански чин застао без спреме и љубави за уметничку поезију. И жудња за науком окренула би се после можда само · божанским стварима и религији. Можда би се Раде као владика стидио оне божанске искре у себи, коју је после тако славио:

Свемогућство светом тајном шапти Само души пламена поете, —

Све дивоте неба и небесах,

Све што цвјета лучам свештенијем, Мирови ли, ал умови били;

Све прелести смртне н бесмртне Што је скупа ово свеболико,

До општега оца поезија —

и тако дивно познавао:

Поетина душа што јер — Што в жива у кристал): Степеном се спушта, диже, и премјену ћути малу. —

Без Симе би, можда, силни песнички дар Његушев остао жив сахрањен под владичанском митром.

На једно по године пред смрт владике Петра до· сади се Раду беспослен живот проводити, те се усуди запитати владиву, не би ли му узајмио десетак талира, да у трговини срећу покуша. Владика му-.одговори: Да ја, синко, пмам пара, као што ти мислиш, водиј бих ·-откупити црквене закладе, који ми у Доброти код тр-