Godišnjica Nikole Čupića

928

својим делима. По ономе како је писао, види се како је живео и осећао.

У временом и бурном жилишту Човјеку је срећа непозната ; Права срећа, за ком вјечно трчи Он јој не зна мјере, ни границе: Што се више Е врху славе пење, То је виши среће непријатељ, Наша земља, мати милионах Сина једног не мож' вјенчат срећом, • 6. • >, . >. • .. | • . . Дан за даном вјенчаје се током, Сваки нашом понаособ муком — · Нема дана, Боји ми желимо;

Х Свијет не зна жељи угодити, У чојка је један храм воздвигнут, дла обитељ туге и жалости,... Ово горко насљедије људско Човјек чојку, човјек себи дава, Најсретњиј га из ништа стварају Ради смртне тужне армоније, Чашу меда још нико не попи, Што је чашом жучи не загрчи, Чаша жучи иште чашу меда, Смијешане најлакше се пију. Зла под небом што су сваколика, Човјеку су прћија на земљу

21“