Godišnjica Nikole Čupića

926

апсолутној владавини, која носи на себи жиг најжеш-

ћега деспотизма“, — штокуди у владике оно што хвади

у кнеза Данила, за кога сам каже да је затрђо „и поу 5

шљедњи траг племенске патријархалне, самоуправе“.

Исти историк прича још, да су за Његушеве владе · Турци освојилњ нека црногорска острва у скадарсвом.

језеру, 1848 г., и да је владика продао Аустрији црногорске стране изнад Котора, 1882 г., за 64.000 Фор. а 1887 два црногорска манастира у Приморју Манне и

Стањевиће, за 36.000 Фор. А др. Ј. Суботић вели, да. су се за његове владе, 1831, придружили Њучи Црној.

Гори. —

Сва је рођен да по једном умре, Част и брука живе до вијека !

И доиста ће живети до века част песнику и вла-

дару Његушу пред потомством и народом црногорским !.

Али бијући тешки бој са овим светом, у коме

· .. „ратује душа са тијелом, у коме

Нико срећан, а нико довољан,

Нико миран, а вико спокојан

вије, сатрло га је песничко срце његово, и у најлепше ·

доба, у 38 години, умре 19 Овтобра 1851. Умрђо је од сухе болести. Гроб му је, по аманету његову, на брегу Ловћену, у капеди, коју је још за живота озидао. Његуш је био необично висока стаса, „читаву мушку пед виши од највишега Црногорца“; црна велика огњена, ока, дугуљаста , особито красна лица са руменим јагодицама ; црних подугачвох танких бркова,

а и браде црне, умерене, која му је само грло покри--

вала. Љуб. Ненадовић, бавећи се у Напољу с њим,