Godišnjica Nikole Čupića

382

Ништавило прекомјерно своје, —

0 внимањем сам земаљске мудраце

Вопрошава о судби човјека,

0 званију његовом пред Богом;

Но њихове равличне доказе

Непостојност колеба ужасна:

Све њих мисли на једно сабране

Друго ништа не представљају ми

До кроз мраке жедно тумарање,

До нијемог једног нарјечија,

До погледа с мраком угашена,

0 точке сваке погледај човјека,

Како хоћеш, суди о човјеку —

Тајна чојку човјек је највиша !

Твар је творца човјек изабрана ! —

Ако исток сунце свјетло рађа,

Ако биће ври у луче сјајне,

Ако земља привиђење није,

Душа људска јесте бесамртна.

Ми смо искра у смртну прашину, . Ми смо луча тамом обузета, —

У овом времену Његуш је и преводио. Ја бар држим, да је из овога времена лепа песма Химна ноћи — штампана у Даници 1861. — Песма је ова превод Ламартинове Нушпе де ја пи1| из Нагпопјез роббаџев еђ геПојецзезв!. А можда је ову песму преводио и доцније ради своје забаве. Тек онај, који је њу у

' Још шире 3 године говорио ми је г. Ст. Новаковић, да јеу Ламартина читао песму са свим надик на Његушеву Химну ноћи и држи да је превод. Пишући овај чланак потражио сам Ламартина и уверио се, да је тако. Ламартин је ову песму писао 1824.