Godišnjica Nikole Čupića

критике, да Илијада није ништа друго него вешто удешен збор народних песама о тројанском војевању (које су испрва могле бити међу собом повезане толиком и таком везом, ко-. ликом видимо сад повезане косовске песме) разни су књижевници кушали, да оној вези косовских песама по јединству момента и осећања, даду уређен облик, којим би се Фрагментарне песме у једну колико толико органичку песничку целину посастављале. Сви су сети покушаји ослањали на разна, полазна гледишта, и служили су се само материјалом у овом веку покупљене народне појезије. Поименце их овде побрајати не мислим, алићу рећи, да ми се пре десетак година од свију тих покушаја учинио најсрећнији покушај Француза д' Аврила штампан под насловом: Ба ђајваШе де Коззоуо. Кћарводе зетђе, Итве Чез сћап!з роршајтез е! (гадитез еп |гапсајв. Рат 1868, те сам о њему још као уредник „Виле“ у томе листу исте 1868 на стр. 612 написао реферат за нашу публику. ! Међу тим варијаната и текстова косовских песама има и осим Вукова зборника ; а од 1859 године зна се и за песме косовске забележене у Дубровнику на крају ХУП века, које носе на себи одсудно старији облик интересне ове појезије. Причања, очевидно народна, и по свој прилици такође из појезије поцрпена, налазе се још из ранијих векова уплетена у белешке о овом догађају. Тако нам осим неких ранијих на-

"рочито причање Мавра Орбинија о боју косовском сведочи,

да је епопија у извесном облику живела већ на крају ХУГвека. Спомени у Гундулићеву Осману на два места показују, да

' Мислећи после на ново о тој ствари, учини ми се, да д' Аврилов покушај вреди исправити и штампати и за Србе. Тако постане моје српско поправљено издање д' Аврилова покушаја у јесен 1871 године. Године 1872 изађе друго издање латиницом у Загребу; године 1876 треће исправљено, ћирилигом, у Београду, а године 1877 четврто у Загребу, које је погретком издаваопа обележено као треће, јер је без мога знања штампано. •