Godišnjica Nikole Čupića

168 Њ

Срби п Хрвати начине једну народну и књижевну заједницу, питање се може одлучити само тако, ако надмоћношћу једнога или другог имена и племена буде извојеван један правац, или ако се обе стране, уверене о немогућности оваке: надмоћности, не сложе не на основима без основа, какви су садашњи, него на основима чвршћим по томе, што ће бити ближи истинитом положају ствари и одношаја. Садашње стање ствари оснива се на неким тезама, које права наука никад не може признати за истините, које су супротне опћим основама развијања и живота племенских језика и етнограф-

· ских јединица у свету. Само за то, што се у том питању не

заузима право гледиште, догађа се, те су многа питања о српству п хрватству „тамна“ и мучна за објашњавање, и догађа се, те се научне тезе расправљају декламацијама. Али је довољно, да се на та мучна питања погледа с правога гледишта, па да се она сама собом размрсе. Један прилог к тражењу тога гледишта биће и одговор на питање, чије су јуначке народне песме.

Има доиста много којешта, што је и српско и хрватско; али исто тако има и врло много ствари, које су и српске и бугарске, и српске и словенске, и српске и руске, па то ништа не смета, да се зна, шта је опет само српско и само руско, само српско и само словенско, само српско и само бугарско. И српска и хрватска свеза, ма да је веома тесна од вајкада, није никад била толика, па није ни данас толика, да је српско и хрватско потпуно синонимно, и да се о свачем без разлике може рећи српско или хрватско. У време насељења Срба и Хрвата морала су се та два племена одвајати ма најмањим разликама, и морало се онда у самога народа знати, по каквим се разликама једни зову Србима, а други Хрватима, као што и данас сваки, ко хоће, зна, по каквим разликама Срби и Бугари чине две одвојене народности. Народној песми, као и ма каквом литерарном делу, зна се место, где је постала, зна се племе, у коме је постала, и она први пут увек