Godišnjica Nikole Čupića

о којима данашње српске песме не певају — тиме се најмање српске песме могу одвојити од Срба. Што се у њиме српско име не употребљава онако као у песмама овога века, томе се узроци врло лако могу наћи. Писцу ваљда не може бити непознато, да се у несрећним средњевековним религиозним

борбама, (којих толики трагови и данашње дане мраче) баш

од стране католика име српско сматрало као синонимно са, грчко-источним хришћанством. Мавра Орбинија историја ушла је у папски ипдекс, што он у њој онолико топло говори о српским поглаварима и јунацима. А избегавање имена српског тога ради познато је у толиких западних писаца. Писац исто тако зна, да је баш Дубровник српска струја почела освајати, нарочито од ХМ века, што се може најлакше видети по самом језику дубровачких писаца. Није узалуд, што сем данас Дубровчани много друкчије понашају према Србима, него гдекоје групе Загрепчана. Па је ли онда на месту, што се песме о Косову, у Дубровнику на крају ХУП века на хартију стављене, истичу као специјално хрватске 2 Њих су Дубровчани с истока примили, и оне нису ни мало мање српске од оних Вукових, ма да их је и Миклошић назвао хрватскима. Миклошиф је то учинио ради размера, па за тим ради језика. не свију него некојих — али сам потпуно уверен, да он не би никад тврдио, да су песме косовске, баш и кад се у правих Хрвата нађу, од Хрвата спеване, као што тврди г. Павић, а тврђење Миклошићево о хрватском размеру г. Павић сам побија, тврдећи противно на стр. 6 ове књиге. По томе ја сматрам за српске све песме о јунацима и догађајима, који су се догодили на српској земљи, држећи се верно претпо"ставке, да песме и приче о догађајима постају од оних, који су их у делу гледали и међу којима су се догодили. Угарске витезове, Сибињанина Јанка и Секулу, српска је песма опевала за, то, што је српска земља била театар њихових дела, и што су се они били са српским непријатељем. Ни те песме, дакле, не могу се изузети из српских, ма да им јунаци нису