Godišnjica Nikole Čupića

174 | с

Срби, и ту показује народ своје широко сматрање и своју дубоку оданост идеји ослобођења од Турака. Краљевића Марка певају истина и Словенци и Бугари, али како, Ја сам прочитао пажљиво све штампане бугарске песме о Краљевићу Марку, и могу уверити свакога, да је Краљевић Марко српских песама само по имену једнак са бугарским. За Словенце зар може ко сумњати, да им је Марко дошао с истока између Срба, преко Хрвата, који су га такође од Срба примили. Остаје дакле и опет питање, за што је г. Павић, и без познавања дотичне грађе, на памет тврдио ствари тако непоуздане и варљиве2 ;

Али овакоме празноме писању у г. Павића нема краја. Држећи, да је све расправио, кад је казао да у Миклошићевој књизи има песама о боју на Косову, које за тај бој знају много више, него ли икоја песма у Вуковој збирци, и кад је казао, да су Вукове песме за то ихрватске, што се не зна, где је он коју покупио, и што се не зна (ни међу народним песмама) шта је српско, шта ли хрватско, њему на послетку бива жао Срба, те говори: „Има у Вуковој збирци неколиких пјесама, управо о косовском боју, за које морамо признати, да су специфично српске; али то су пјесме најновије, постале

/ вријеме, кад је погубан сепаратизам племенски ударио иу сам прости народ.“ И у тој Фрази не стоји ни једна једина реч. Ја ћу по предговору к четвртој књизи првога Вуковог издања да повадим, откуд је која косовска песма, у колико се само наћи може. Тако „Комаде различнијех косовскијех пјесама“ (Вук П, бр. 50) Вук је године 1815 преписивао од свога оца, који их је „готово неотице упамтио од свога оца Јоксима и брата Томе“ у кући, где су које Вуков дед Јоксим и стриц Тома, „које различни други Ерцеговци, који су готово сваке године на зимовање долазили, по целу зиму песме певали и казивали.“ Тога ради се стилизација тих песама може слободно ставити свакојако негде у другу половину прошлога. века, а „Бановића Страхињу“ преписивао је Вук у Крагу-