Godišnjica Nikole Čupića

175

јевцу године 1812 од старца Милије из херцеговачког Колашина. „Цара Лазара и царицу Милицу“ (П, бр. 45.) преписао је Вук године 1815 од Тешана Подруговића, који је био родом из Казанаца са Гацка исред Херцеговине. „Царицу Милицу и Владету војводу“ преписао је Вук негде пре 1823 (јер је те године штампана). „Пропаст царства српскога,“ „Обретеније главе кнеза Лазара“ и „Косовка девојка“ преписане су по наредби Л. Мушицкога, још 1817 године од некаке слепице из Гргуреваца у Срему. „Зидање Раванице“ има Вук од старца Рашка из херцеговачког Колашина, те је и та песма штампана 1823 године. Тако је, дакле, највећи део песама косовских преписан друге десетине овога века, и од људи старих, који су своје песме имали готове још од прошлога века. Да, ли је пак то оно најновије време, „кад је погубан сепаратизам пле'менски“ ударио и у сам прости народ; Ја не бих смео ни из далека тврдити, да је и у саме наше дане и какав „сепаратизам“ ударио у прости народ. Прости народ гледа своје послове, и стара се за своје потребе, а о свем се том мало брине. Што је, то је у интелигенцији и образованијој класи народној. У доба пак, кад је Вук покупио већину песама народних, није тога покрета могло бити ни у интелигенцији, јер су се и Хрвати и Бугари (с којима Срби могу имати таке препирке) тада једва кретали из свога средњевековног сна. Сва данашња наша, етнографска и културно-политична питања лежала су онда још нерођена, у тами будућности. Маса народа се делила на групе, како је знала, понајвише по средњевековној регули. Истом напреднији српски писци почели су истављати језиковну заједницу свога племена, нити им је тада у томе ико сметао и спорио, те за то још није ни могло бити ни сепаратизма ни шовинизма, који у такој фази још нису ни могућни. Таке струје у књижевности једва могу бити старије од пете десетине овога века. Право њихово доба почиње са шестом и седмом десетином, па и то у интелигенцији иу слоју народа, који је под утицајем интелигенције, Све пак