Godišnjica Nikole Čupića

Колика је аксађа7'

од

Ур. Т ОВАЧЕВИЋА.

У својој изврсној расправи „Финансије српскога краљевства“ (Гласник ХХУ. 177—250) г. Мијатовић, одређујући вриједност новчанијем мјерама у средњевјековној држави српској, налази, да је унча имала 24 аксађе (Гласник ХХУ. 222—223). Доказ му је, што се у документу једном (Моп. Зегђ. с. 394), који говори о остави хумскога војводе Сандаља Храњића , зета кнезу Лазару, а стрица познатоме и у народнијем пјесмама херцега Стјепана, спомиње међу осталијем мјерама 19 аксађа, а међу тијем се из другога документа (Моп. Зегђ. с. 372), који се такође тиче Сендаљеве оставе, збир од 24 аксађе претвара без остатка у унче.

Тражећи однос између унче и аксађе, превидио је г. Мијатовић једну околност, која га је навела, те је нашао погрјешну вриједност аксађи. У свјема споменицима нашим не долази никад послије унача више од 5 аксађа, З а само послије литара (или без њих и унача) има 7, 8, 9 па и 19 аксађа. Ова околност потврђује, да је само литра већа од 19 аксађа, али

" двема, аквслжа, дкведг, ехаслоп, Сеаугог. В. Данич. Рје-

чник књиж. старина.

= Само у остави Ђурђа Смедеревца,у Моп. Зегђћ. с. 406, долази послије унача 10 аксађа, мјесто чега имају Дубр. Спом. П, стр. 99 шест аксађа. Оба су броја погрјешна, и срачунавањем се дознаје, да су у ориђиналу три аксађе (г је прочитано као 1),