Godišnjica Nikole Čupića

За то што је штап знак од кметске власти, сељаци кад

су незадовољни кметом, говоре:

— Боже здравље ! предаћемо ми штап другоме !

А пред што хоће да се бира кмет, може да се чује овака реч: у

— Ко ли сад деље штапић % (Колубара).

Једном се у Орашцу, у Јасеници, догодило ово: Село изагнало кмета, а он не да штапа; сељаци му вичу да остави штап, али он не ће. Онда ти се један сељак залети и из нененада му отме штап па повиче: у

— Комшије ! ево штапа, ја отех ; дбте, да изберемо кме-

та! И Пе другога.

Кад се при избору кмета гласа, онда се гласови режу у рабош. Ако за некога гласови толико навале да је очевидно да ће он бити изабран, онда сељаци често оставе рабош, и приме за кмета онога кога тако велика већина бира.

Кад се кмет избере, и прими штап, онда ће му који од сељака рећи:

— Ето смо те, чича Марко, или брат Марко изабрали за кмета, да послужиш село, а ми ћемо ти помагати у чем затреба. (Колубара).

Негде новога кмета подигну сељаци у вис у знак поштовања. (Јагодина).

Ове је то бивало до мешања државне власти у изборе кметова: а од тога доба, до формалнога вршења данашњих закона, бивало је више или мање овако:

Рецимо да је у селу Јасенову умрђо кмет, те ваља окметити другога. „Капетан“ (срески начелник) дође у село на конак. Њега дочекају и вечерају с њим најодабранији људи из тога села. И с њима се он ту разговори: ко би био добар за кмета. Ту се поброје неколики људи који би били за тај посао, и тако они већ оприличе кога сутра да помену пред селом. Капетан обично пристане на кандидата кога му ови људи препоруче. Сутра рано заповеди он пандуру те од-