Godišnjica Nikole Čupića

199

Новожењени нису плаћали за три године никаква, данка (Златибор).

За прве владе Кнеза Милоша, сваки је кмет, поред данка, морао донети капетану и мешину од вука (где је тих зверова било), и на сваку пореску главу по две главе од врана и других ждрљивих тица.

| Кад село има да заграђује сеоску царину, онда сељаци на збору изберу онога сељака који вешто мери мотком и реже у рабош. Тај човек премери свачију земљу у потесу, па они после свакоме, према величини земље, одређују и дужину деонице на царини. !

Најчешће се заграђивало овако: колико који има дана орања земље у потесу, толико му долази мотака деонице да заграђује; а мотка је била нешто дужа од данашњег хвата. Или на дан орања да удари двадесет проштаца (Рудничка/.

Бивало је да какав духовник дође у село за писанију. Кмет, или који од имућнијих сељака, да калуђер не би тумарао по селу, и џебрачио по селу, од куће до куће, да му једно 80—100 гроша па после каже селу те се и то разреже на главе и покупи уз порез. (Лепеница).

Поред онога. што је судило село, и што ће се поменути под општинским судом, збор је пресуђивао оно што је било врло важно. Тако је некад село, овако на збору, за какву велику кривицу — велику крађу — запалило кривцу кућу, и протерало га са целом породицом. А ако би се вратио, могао га је сваки убити. (Крушевачка).

Кад село засвети који дан, онда нико из тога села не сме на тај дан радити. Догоди ли се да који од сељака ради, па ако после тога то село убије град, сељаци се дигну и куну онога који не слуша што је село рекло (Ресава).

1 Ограда око сеоскста потеса зове се врдо различно: обала, пресека, врзина, царина, а оно што долази појединцу да заграђује: деоница, паја, и пај (Колубара).