Godišnjica Nikole Čupića

Доцније, све су општине стављене у две врсте: а) Општине варошке, и | 6) Општине сеоске. '

оно мејг

За кмета је село бирало онога свога сељака који је био најпоштенији, најпаметнији, и, особито, најречитији. Као што га је село бирало, тако га је село и збацивало.

У знак власти, кмету село даје штап, кад га избере. У старије време, само су кметови, кметски бирови, и стари људи и носили штап, а младићима би се замерило кад би се поштапали. У неким местима, за Турака, кмество је изгледало као наследно. Тако је неки Радисав Колић, у Велућу, у крушевачкој. по смрти свога оца, изабран за кмета, а није му било више од 16 година.

Негде је кмет био дужан, чим га село избере и преда му штап, да купи себи пов вес. (Ресава).

И Турци су давали кмету штап као знак од власти.

Кмет је глава селу. Он суди сељацима које за што, особито кад се ко дели, или кад чија стока потре коме што. Кад Турци кога затворе, крива или права, кметови иду те се моле за њега; и молба им се највише прима. Да је ко најкривљи, кад они са селом скоче, избавиће га.“ У таким случајима сељаци се (то јест, кад се што моле власницима) опашу ликом, и молбеницу удену у лесков процеп, па је тако предају. Жена, кад се за тако што моли, повезује црн повез око главе. (Јагодин).

У старо време за Немањића, а и доцније, кмет се звао: премићујр за тим сеоски кнез, сеоски старешина, а теку

' Зборник ХЛХ, 1

2 Вуха, Даница 1327 98—99;, Рјечник стр. 277.

8 „По селех же премићурије који су. да последујут с конми игумна, јакоже тоштет“ (Моп. Зегђ. 191); кнезове, и премићурије, ч вла-