Godišnjica Nikole Čupića

914

„Општински је суд прва непосредна месна власт којој је дужност с једне стране законске прописе и наредбе власти извршивати, а с друге сам, или у договору с општинским одбором, по прописима овога закона, општинске интересе потпомагати и чувати. (Чл. 23').

Закон је тај казао и ко не може бити председник ни члан у општинском суду, а то су:

1. Рођаци до трећег колена;

9. Државни чиновници, пензионари, и учитељи, и

3. ОФицири и војници редовне војске.

Општински суд врши и полицију у месту где је; али Кнез може, на предлог министра унутрашњих послова, полицију предати државној власти у оним местима у којима општински суд не би могао да је врши.

Београд пак има одавно“ полиц. управу за се, оделиту од управе општинске.

Општински суд заступа и чува општинске интересе; саставља пројект буџета, и подноси га одбору. Ако одбор не одобри поднесени му пројект буџета, суд га може поднети надзорној властиз (Чл. 35, 36, 37 и 38).

4д• Општински одбор

„Ради редовног заступања општинских интереса (вели закон од 24 Марта 1866), и ради надгледања делања општинскога суда, постоји у свакој општини Општински одбор“.

Мисао ова није нова; одбори су оваки поменути још у Уставу од 1838, али је она тек у овом закону развијена и јасније одређепа.

„Поред кмета као председника (вели даље закон од 1866), и чланова општинскога суда, општински одбор чине:

1 Зборник ХТХ, 11.

Е

~

Зборник П, стр. 199 и 158. 8 Зборник ХТХ, 85.