Godišnjica Nikole Čupića

268

Кад ли доше на леђанска врата, Кад ли пуста бјеху затворена, Затворена гвозденом палангом,

Полугу тумачи Вук латинским речима рајатда, реси Њима је обема корен у истој речи, од које су и све горње романске речи, и како оне све још значе и појединце комад грађе, греду, колац иди дебло као год што значе читаву зграду од таке грађе начињену, тако се у нас сачувало и то првашње, право латинско значење. Ова је разлика међу грбаљском палантом и полугом свију осталих Срба, што је грбаљска паланта, као провинцијална реч из предела јако отворена, романским упливима, остала без икакве гласовне промене, докле се у полуга види, да се а првог слога променило уо,а ан другог слога постало назално ж, те тако полуга претпоставља ст. словенско %полага, што је јасан доказ, да припада најранијим узајмицама словенским из романскога.

На послетку да се сетимо и домаће словенске речи, која то исто значи, и тако је исто постала као и паланка.

Крље, у Миклошићеву речнику старословенскога значи прво взпрегте шп обрва, по том ггађз балван, дебло, роптси!из мост. Латинско ггађз осим балвана или дебла значи јоши лађу, по томе што се она од таке грађе гради, што је паралелан случај с оним код речи рагапда. Крћвњ у нашем језику имамо у речима брв и брвина у значењу моста (даске или греде што се метне преко воде, да само људи могу прелазити) брвно с деривативима, које значи скоро што и Гар.

Брв је дакле у главноме истога значења с речју рајапда. Да је и она повела оном истом значењу, коме и латинска реч, показују имена два стара града. У Милићевића Кнеж. Србији 658 спомиње се град Брвеник на утоку речице Брвенице у Ибар на левој страни Ибровој. „Старац један отуд причао је, да је тај град у недавнашње време био брвнима

"РРЧИННЦ