Godišnjica Nikole Čupića

309

Не марило непожертвовават'

Збацив памтит што колик' је скупо Или: Јако Венус из пјенице мора,

Трптонија плавоока с јави,

Судбоправца л паче јестност грану

Зором љубве и сунашцем воље

Узвишена животношћу над сва

И времена и вешчества тања

К/о л над простор тако над Етером,

Плаха, бурна, сувише полетна нарав Симина, огледа се сасвим јасно у његову стилу. Он не може пером да стигне дух свој, који по некад тако високо лети, да не може ни сам добро да га види. А како га види, тако га и исказује

Нај Европо !,. . Радаманта рождша ! Кључе Еак!... а ргшавај Минос,

Ово је мото његове Сербијанке. У једној песми вели:

Мекалија ,.. надскочио,,. Блажу,

хотећи да каже, како је мухамеданство јаче било од хришћанства. Тамнина стила и сувишно, без потребе, употребљавање „безприкладне или паче чрезумне митологије греческе“ како је Сима зове — то су два главна узрока, због којих се Сербијанка тешко чита и због којих се сад слабо чита. А колико је Сима волео митологисање, показује овај низ стихова, којим се завршује песма: Несреће счедност (Серб. ТУ. 124)

Прекаљеност свему одољева,

И уз цјелост частица се дичи, Што по себ' је чемеру примјетна ; Филоктети достоје с' увјерја ! Еацид'ма да Хекторе сражат',