Godišnjica Nikole Čupića

314

а жарким својим срцем завољавао је одмах све, што му се у први мах добро учинило. На једно добро није се могао решити, ако их је више било. У делима својим потписује се махом, по месту рођења, Сарајлија. Изван Србије поноси се именом Сербијанац. А за бављења свога у Црној Гори, аи доцније врло често, зове се Црногорац. У Бесарабији је Сима заволео Русе и руски језик, и отуда руске речи у Сербијанци. — И само литерарно доба Симино, доба стварања језика, било је врло повољно за неологисање његово. Алиим да је Сима — као што рекох напред — рад био да каже све што зна и дасе и тиме могу протумачити многе ствари у његовим песмама, врло је јасно. Из његових се песама може извући лектира његова и његово знање. Интересантно је видети у једној песми белеге природњачког знања његова. Говорећи, да је Србин радио колико је могао, па ма шта душмани рекли, вели : па

Нек' и јајца с' играћивој тачци Присуствије отказује жизни!

Нису још избројане све мане Сербијанке. Као што је у њој рухо чудно и необично, тако су често и саме мисли чудне, необичне, нејасне. Многа причања у њој још мало па неће нико разумети, као да их је Сима само за сувременике писао. Између 1821 и 1826 г. живели су још толики борци српскога устанка. Догађаји од 1804 до 1815 били су у главном свима познати. Многе ствари доста је било само наговестити. Сима се није сетио, да помисли на далеко време у напред. Радио је олако и журно. А где је год требало да изобличи, ту је био веома деликатан: прећућивао је имена, бирао је еуфемизме. Где је осуо љуту клетву и ругу, ту је показао само дела, а кривце је огртачем тако увио, да се данас једва могу познати. Чинило му се грехота осудити на смрт и једнога, који је живео у оно велико време, ако је и најмање добро учинио; а свакоме је признао и похвалио