Godišnjica Nikole Čupića

319

ди богате грађе историјске у њој; али о томе није овде говор. Него је већ време споменути са нашега гледишта и добре стране њене. Продукти правих песника вазда су добит. И Сербијанка има ипак и својих песничких врлина. На више се места осећање песничко отело од песника историка и наложило сладак огањ за озебла читаоца. И читавих појединих песама избр врло дивних. Тако су у књ. 1; Великачка малешност (23 стр.), честитост (62), Предшествија мишарскога боја (116), Бој на Мишару (136); у књ. Џ.: Истреб соперника (53); у Ш књ.: Вожда барјактар (52), Самосталност (716); у ТУ књ.: Несотвјетна сљедствија (34), Нарочни суноврат (69), Српска вјечитост (46). Сербскост (88). Ево неколико примера:

У песми „Великачка малешност“, причајући о боју Црногораца са Францезима, овако описује разговор владике црногорског, „светог Петра“ монтом :

, са ђенералом Францеским Мар-

„Е владико, ти с' духовно лице, Пак да владаш земљом и оружјем, То већ не мож' у напредак бити,

Не пристоји теб' при бедри мачу, Ни брешкиња о рамену дуга,

Већ "но псалтир и теспихи ситни“, Ево т' ответ господине на то, Послушај ме кратко ћу га рећи;

Ја би знао светињски владат' се Кано дома, и пред тобом овди,

Ал' ме учи ваш поступак с папом, Наоружан да сусретам таке

И да туђцу не дам ђедовинства“ ! „Резон“ ! Мармонт рскне ка својима, Позамукну, па га опет пита;

„ А да јера Црногорце своје

Од варварства не одвратиш крајња 2 Мало ли је убити чоека,

Х

' ;