Godišnjica Nikole Čupića

Нит му чувши разложења крива, Нит га питав' куд, тко, и за чим је,

Већ зовне га: „Ходи одмор ми се“! Пригрља га и целива љубно,

ЏШа шљивовке наздравља му тиквом, Да поврати живота му моћи

Од даљнога и затрудна пута,

Уводи га лугом кроза шуму,

ПШроводи га куд се заћи мора,

На плећима преноси га својим

Преко бара, блата и потока, 3 Заводи га за девето брдо 5 Пустолијам“ куд дрекавци с' легу,

У дубодол, ил пригумче к дому, 1 Ђе' но г чека изобиље дјеце

И услада супружне вјерности,

Брже чисте простре сламе Смиљка, Шареницу . . . Перепдску ли љешиу2 Не, но од свог, по вр исте, труда

И узглавче мало ал везено

Негда, пасућ' јањце и ћуриће

А у дики дјевојачка доба,

Још домаћин у зачеље госта

( добро дош'о! ставља одма својег, Изнес'о му саћа и скорупа,

да препеком да прикуска има,

Док увића с' и што збиљска јела,

А међу то Срб одојче боље,

Ко млијеком наљевено самим

Брж' осмуди, па ражањ га натне,

Па на сточић сједне поред огња; Пекућ' прасе госта разговара,

И љуба му гиба гибаницу

До кољена ,.. прељуђено ал сластну,

Годишњица Ник, Чупића ођ