Godišnjica Nikole Čupića

950

јим поукама, удеснија да нам послужи у свакидањим потребама итд. од класичке књижевности — буде профанска према овој. То што још даје светости старој књизи јесте начин писања старих народа, њихов стил.

Савремени естетичар Каријер сравњује на једном месту! величанствени спев Дантеов „Божанску Комедију“ са оним дивним готским храмовима, какви се подизаше у његово доба у западној Европи. Исту грандијозну фантазију у смишљању целине, исту одмерену разборитост и уређење појединости налазимо у делу великога песника, какву налазимо оживљену у камену чекићем и длетом тајанствених зидарских дружина у средњим вековима.

Зидар и песник једнако исказују своје мисли. Стил је један, — готски, — у коме се оличава она превелика бујност уображења и сразмерно слабији разум човечији, што је карактеристика целе средњевековне радње.

И векови имају свој стил.

Има га тако исто класични свет као што га има модерна Европа; само у томе стилу не заузима уображење онаку владу, какву има у готским грађевинама. Тамо разум и одмереност у свачему преовлађују. Лепота тамо има своју меру, не одваја се далеко од истине и реалности. Уображење служи разуму, а та служба опет није ропство, као што поста у делима новог европског класицизма н. пр. у делима енглеских класичара у ХУШ веку, но је граница, која одређује владу једне и друге духовне способности тако Фино, да се ми данас чудимо подједнако и вештацима старим и способности старог народа, за цењење лепоте.

Скоро су научени путници открили на развалинама, грађевина грчких, да стубови не стоје баш са свим одвесно, но да су мало на страну нагнути“, да нивб патоса у широким здањима није права хоризонтала, но да је средина не-

| Гле Кипве па 2пзаттепћало ебс. П 421. 2 Атрете Уоуасе еп Стесе.