Godišnjica Nikole Čupića

355

храбре у борби са варварством укуса, какво већ почињаше облађивати писањем, и хвале један у другога постојанство. Једном приликом налазимо их заједно у једној државо-грађанској дужности, а видимо, да су у духовноме саобраћају остали вазда као интимни пријатељи. Од Плинија знамо, да је Тацит од својих савременика врло уважаван, да су његову кућу походили сви учењаци римски, да су његова дела цењена као дела ђенијалности. Плиније сам моли Тацита, да у своме бегмртн ом делу“ спомене и њега: „кад обично желимо да нам лик сними најбољи вештак, не треба ли да желимо да и наше радње буду похваљене од писца тако одличног као што си ти“.

О животу Тацитовоме, на жалост, знамо мало. Цео материјал за његову биографију имамо у краткоме спомену ње-– "гова пријатеља Плинија и у неколико случајно бачених бележака у његовим властитим делима. ;

Ево свега што знамо.

Тацит је рођен, као што се мисли, у Терамнуму (у Умбријиј између 55 и 60 год. после Хр. Отац његов био је од већих чиновника Неронових. Над детињством и младићским добом Тацитовим пролетеле су године крвавих и будаластих влада: Неронове, Галбине, Отонове и Вителијеве. У време Веспазијана обрађивање књижевности било је слободније и живље. Тацит у друштву још других научењака стоји први у томе покрету. Он је изучавао беседништво, и трудио се да тој вештини прибави оне лепоте и елегантности, какву су развили стари беседници републике — Хортензије и Цицеро. Плиније диже високо његову вештину говора. У својој 20 години стекао је Тацит толико гласа својом ђенијалношћу, да му је славни војсковођа Веспазијанов Агрикола дао ћерку за жену, а и цар је награђивао његове таленте. Веспазијан је умро 79 год. пос. Хр. За кратке владе Титове Тацит је био квестор, које је звање давало и седиште у сенату. У време Домитијаново (81 год.) био је претор и члан квиндецемвиралнога ко-

23: