Godišnjica Nikole Čupića

2146 би то могло бити од штете. Могло би одвратити кога путника од ових интересних предела, и навести читаоца на мисао, да ми своје путне тегобе прецењујемо! Не треба ни једно ни друго! | Мучити се, зепсти, и гладовати може човеки у сред Београда, а гледати оваких дивота може само на билу Старе Планине !.....

На сувату: Слапу, између Сировичнице и виса који се зове „Добро Јутро“, устависмо се на бачији Димитрија Дроза, Црновунца. |

Вреди забележити што шта о тим људма и оњиховом живљењу. Све што забележим чуо сам од њих самих на овом путу.

Поменуо сам већ какоје обилно паше на Старој Планини. Торлачка и загорска стока, и док јеје било много више, није могла сву ту траву опасти. Сада још мање може. За то паше те закупљују трговци и Црновунци.

Трговци овде тове стоку коју после гоне на пијаце Једренску и Цариградску.

Црневунци пак, са својим многобројним стадима, живе лети на планини, а зими слазе у долине, к Белој Паланци, ка Прокупљу, и даље низ Мораву, где нађу сена за своју стоку.

з На Старој Планини, од Бабина Зуба до Сребрне, има, осамнаест државних сувата, који се дају под аренду трговцима или „ Црновунцима. Ти се сувати зову: Белан. Вртибог, Бислава, Мебђапланина, Бата, Понор, Говешко Лице, Вртоп, Широка Лука, Јавор, Сирсвичница, Слап, Тупанац, Ровница, Мала Пољана, МучиБаба, Прелесје, и Сребрна.

Сељаци причају да је те просторе први Михтат-Паша огласио као државно имање и почео их давати под аренду за државни рачун.