Godišnjica Nikole Čupića

248

раца „качкаваља.“ С друге стране поређане су каце с обичним сиром, па даље чаброви, и други суди с мавлом, и другим белим смоком.

За вуну и за овај сир њима долазе трговци на ноге. И вуна и сир, како они казују, највише се извози за Једрене и за Цариград.

Црновунци музу своје овце заједнички, по бачаском обичају. Имају и многе друге врло интересне обичаје при мужи оваца. А кад прву овцу остригу особито се веселе, и пуцају из пушака. | Уз њих иду свакад крупни зли пси, који су стаду

снажна одбрана од вукова, ади га од медведа не могу одбранити.

У овом крају има врло много у вверова штеточиња. Говораху нам неки и неки људи, да овуда трећину усева и стоке затру домаћинима зверови! Невичан оружју, свагдашњи другар само „тојаге“, кукавни сељак и не мисли да се с медведом може борити". На-

1 »Качкаваљ« је од прилике онакав сир какав је и швајцарски, само су му сирци тањи; они су као средње погаче.

2 На првом конаку нашем, у Штављаку, нама, причаше да је онде близу, пре неког времена, мечка давила једнога човека. Кад ми на Белаурицу, а тај човек дође пред нас, и ми од њега чусмо његову гимнастику с медведом:

— Једнога дана, прича нам тај сељав: — косио сам у ливади, а жена ми је купила сено у другој ливади, иза ржанице. Ја оставих косу, и пођох преко ржанице да видим шта ради жена. У рукама имађах само ову »тојашку« (један подебео штап). У по њиве исправи се преда ме мечка, и стаде се трљати шапом по носу и љутити се. Ја, је, и сам не знам како, лупих по глави, а она ти мене тресну шалом, л ја се претурих ! Она приђе, дохвати ме зубма, и угризе, ево ми још стоји рана! Затим ме уједе за руку. Кодње, у први мах, беху два мечета. Они некуд побетоше, а, она, вад виде да јој мечићи побегоше, гурну ме њушком у леђа, и оде! Више се не врати. Ја се дигнем и побегнем жени, а после у село.

Ишао сами у Пирот доктору. Он каже »лака, повреда « а не зна какав сам страх ја имао! Мисли он лако је кад мечка дави!«.