Godišnjica Nikole Čupića

315

Соба је реткост у овим селима. Једна кујна обично је сва сувота коју слеме поврива. На среди гори ватра. Дим иде на димњак који над огњиштем зија у небо. Обично се у свакој кући страшно дими. Димњак зову комин, и у њему је пречник (верижњача), негде у углу је вбднак (нолица), о дувару виси соленица (сланица), па ложичник (кашикара), и где год на полици стоји ваган (дрвени чанак ; Цица (буклија),

и карта (чутура).

Дете једно, кад га запитах за имена прста на руци, овако ми их назва:

Палац то је, вели, Деда

Казалац — _Средњи — _Домали — _Мали — —

Баба Татко Мајка Детв.

Њена једна, шаљиво доказујући да од светаца, нема кад радити, у недељи дана наброја ове свеце:

Понедељник је, вели, Поседељник

Уторник 5: Среда, 5 Четвртак Зи Петак :: Субота | Недеља, 5:

2)

'

22

22

22

|

Запорник дапреда Запртак

Турски светак Мазноглавка Хајде на пазар !

И тако, код толиких светаца, веселе жене немају

кад узети рада у руке!

Ево сад неколико речи по којима се може видети има ли велике разлике међу говором у овим преде-