Godišnjica Nikole Čupića

7

Али у једном извештају, какав Одбор Чупићеве задужбине од мене захтева, није могуће ставити ствар у овако скучено гледиште. Треба дати свога. мњења, о апсолутној вредности Макијавелових принципа; треба погодити узроке, из којих су поникли ; треба их одценити; треба изрећи суд над Макијавелом и решити да ли је он у своје време био велики државник или бесрамни нитков.

За све ово нужно је много дубље познавање историје и много већи државнички и књижевни аућторитет но што је мој. И зато мислим да ми се од овог рада треба уздржати.

Можда сам Вам, господине председниче, већ постао и досадан дужином овога писма ; али предмет је тако богат, а прилике да са Вама говорим тако ретке, да сам и нехотице отишао можда даље, но што је ред.

Ја Вас понова молим, господине председниче, да будете код Одбора тумач мог истинитог сажаљења, што, поред најбоље воље, не могу поћи за његовим уваженим позивом.

Завршујући ово моје писмо и прилажући рукопис превода „Владара“ Макијавеловог, ја морам јошт да додам, господине председниче, да ову оволност сматрам као срећну за мене, јер ми је дала прилику — на жалост тењ прву — да Вас · уверим о дубоком уважењу, које сам увек на спрам вас лично исповедао, И с којим имам част назвати се

Вали истинити поштовалац у. ЈАРАШАНИН