Godišnjica Nikole Čupića

Прилог познавању садашњег стања усмене српске поезије.

а

Благо усмене (народне) српске књижевности, прикупљено од Вука Караџића досле, могло би се данас врло згодно назвати: благо немерено. Ми га, доиста, данас више осећамо, него што знамо колико јем како је; више се њиме поносимо, него што га познајемо. Зато и наша научна испитивања тога блага не стоје ни у какој размери према његовој величини. Огромни досле прикупљени материјал тако је расут, да га ни највољнији и најбрижљивији испитивалац не може нигде у целини сагледати, камо ли га имати и проучавати у својој приватној библиотеци. Највише су пак расуте песме, та најзпатнија грана усмене књижевности. Да поменем само зборнике

њихове, колико их сада могу прегледати — а јамачно ће ми преглед бити непотпун; — а неки су од тих зСбсрник

сада тако ретки као кака књига ХШ. века. Тако

1. Вукових шест зборника

9... Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића. Липиска 1837.

3., Огледало српско владике Његуша. Београд 1845. 4. Црноторске гусле Стев. Поповића. Београд 1858. 5., Хагодпе рјезте ђозапзке 1 ћегсетоуаске Фр. Јукића п Гр. Мартића. Осек 1858.

6., Два мала зборника банатских и бачванских пе сама између 1862—1865 г.

т., Три зборника Б. Петрановића. Београд и Сарајево 1866 и 1870

Годишњица УП Е