Godišnjica Nikole Čupića

363

Ала банда затури се кавга,

Ја на нове, мој побрине Јово. Кад ево ти силна Тотлебена, Ђе излеће на своме сиваљу, Па подвикну ка“ да јелен рикну: »Царевићу и кнеже Никола, »Расклоп“ војску десно и лијево, · „Мич“ уморну, ево ти одморне ! Боже мили дат“ је погледати, Све са крила метуо козаке, Па Тотлебен груну с пјешацима. Ударише, те се сукобише, Сукобише огњем из пушака. Мало стаде, није дуго било, Седам Руса на једног Турчина, За три сата неколка минута, Прекиде се паљба од пушака, Од пушака, брате, од топова. Не чује се тога ни једнога, Само звекте мачи, бајонети

А шкрипају кости од јунака, Ричу људи као звери сињи. Еле сила силу надвладала. Освојише Гусови Османа, Освојише, војску саломише

И Осману ране зададоше Сломише му ногу у кољену. Рањен Осман у колима јечи, Њему глава црној земљи тежи. Самртна му чаша наливена, Само чека пошљедња времена. Крв се брате лије из кочија, Те све боји кола и точткове. Испод кола олук се прављаше