Godišnjica Nikole Čupića

п смешећи се гледа око себе, чуди бе и пружа нам руке.. Његове очи тону у плавој небесној светлости, п кад би умело говорити казало би нам имена свију сунаца и звезда. Замишљено упоређујемо своју душу с његовом, па и најправеднији међу нама наћи ће да је грешник кад стане поред овог светлог анђела, на ком нема никакве пеге, док им само небо кад тто је мраком застрто. И зора плаче, кад мало дете умире пре времена и враћа се својој браћи анђелима '). — Улазећи у Јерусалим папа говори: Народе, казао сам целом свету, казао сам граду: Нек нема више међународног ни грађанског рата, нек нема више губилишта. Пред плавим небом слобода, пред смрћу једнакост. пред Богом оцем братство... Узимам Јерусалим, а дајем вам Рим. Остављајући Цезара за Христа мењам свој стан.. О краљеви, ја мрзим свидени плашт а волим Христов покров 3).

Све ове слике поређао је велики Францески песник у први део под насловом: Сан. А цео други део приказан је у једној врсти под насловом: Пробуђење. У Ватикану, у својој соби у јутру буди се папа од тешког сна и повикну: (О, какав сам страшан сан снио! — Римски првосвештеник остаје онакав, какав је готово увек био, а Виктор Хиго изводећи га у алегорији онако дивним

" ЕШ аџгоге езг еп рјепга, ди ара уоџ = дгев гепдив Раг јез гозев уов воецгав а уоз (герев 128 апсез.

2, Редрјез, ајтех. Оп Чемееп« |ипупеих еп аппал!. Се вегањ Ф!гте 1пјивје епуегв је Нгптатео Фие де гвропдге аах (еих 4' еп ћаше раг пов фепеђгев, Оие | азиг беапс рџг, јев атез воле пеђгев, С'ев! та!, еђ | Ебегпе! а Гап Јев убгт6з, Тез Џеуогв, јев уста, апп дос Јепгв сјајгђ6в ЈИџпвевпе је вотђге 1пбмлеаг де ћоттез; Ее рошг дие, дапв ]с топде 1пвопдаћје оп пошљ воттев, Е« Деуао( ал рјеа длауаЊјез уеих, ћеез соеџгв пе зојеп! рав тошз 6:0163 де јез ских...

ЧИН