Godišnjica Nikole Čupića

| б

па и своје духовне потребне намиривати, чувајући сво, Веру и предања, а поштујући то исто у својих суграђа: и суседа. Особито нашем народу, подељеном у две хрип ћанске Цркве и једним делом у мухамедовску веру, а

овако тешким полетичким приликама нужна је брате: узајамност, мудрост, слога пи трпељивост у питањић вере, те да нам се племе не утре и народна свест : угаси. Прошло је време, и дао би Бог не вратило с кад се јуначке врлине наших предака крепише страшнс песмом, која међу браћом једног имена и једног јези:!

с претњом и гњевом одјекиваше: Х

» Вјере су нам у крв огрезнуле, » Биће боља која не потоне !

чСад би, чини ми се, боље приличила и лепше звечила песћ

» Ђе си Марко задрта делијо, » И ако си турска удворица, » Ал си опет наша, перјаница !

Дух опште народне просвете са тежњама слобо, и јединства народног, без разлике вере и Цркве треб сада да покреће српски народ свуда, ма где и ма ко. вере био. Јер тако ће тек и нашег племена ђеније н крилима новог века узлетети у висине, где га међу вел ким и просвећеним народима очекују бољи дани.