Godišnjica Nikole Čupića

За

АЕ. а % за не

=

67

п смешећи се гледа око себе, чуди Сен пружа нам руке.. Његове очи тону у плавој небесној светлости, и кад би умело говорити казало бп нам имена свију сунаца и звезда. Замишљено упоређујемо своју душу с његовом, па и најправеднији међу нама наћи ће да је грешник кад стане поред овог

светлог анђела, на ком нема никакве пеге, док и само

небо кад што је мраком застрто. И зора плаче, кад мало дете умире пре времена и враћа се својој браћи анђелима, '). — Улазећи у Јерусалим папа говори: Народе, ка-

зао сам целом свету, казао сам граду: Нек нема више

међународног ни грађанског рата, нек нема више губилишта. Пред плавим небом слобода, пред смрћу једнакост, пред Богом оцем братство... . Узимам Јерусалим, а дајем вам Рим. Остављајући Цезара за Христа мењам свој стан... О краљеви, ја мрзим свилени плашт а волим Христов покров 2).

Све ове слике поређао је велики Францески песник у први део под насловом: Сан. А цео други део приказан је у једној врсти под насловом: Пробуђење. У Ватикану, у својој соби у јутру буди се папа од тешког сна и повикну: (О, какав сам страшан сан снио! — Римски првосвештеник остаје онакав, какав је готово увек био,

а Виктор Хиго изводећи га у злегорији онако дивним

') Еш! аогоге езг еп р]јеџгз, ди апа хоц = д!ез гепдиз Раг |еч гозев уов зовџга а уоз (гдрев ]е8 апсез.

2) Редрјез, ате2. Оп Феујеп« |апипеих еп ашале, Се вегањ Ф!ге 1ајизје епуегв је Пппатеа Фие де гвропдге ах (еих 4' еп ћаш! раг пов (епеђгез. Фие 1 азиг бејапе рџиг, 1ез атеч золеп! [апеђгев, С'евЕ та!; е; | Егегпе] а [а Јез увгибз, Кев еуоша, јез уемша, аПп аџе |еџгз сјајгћаз ЈПапипепе је вотрге ишивлецг дев ћоттез; Ее роџг дие, дапв Је топде Твопдађје оп пошњ вопутев, Ее доеуаое Лаћај рјеа длам а јез усих, Т,ев соецгв пе зојеп! раз тојпз беоП6з аие јез атеих...

5»