Godišnjica Nikole Čupića

19:

словима ума м науке, ко проводи већи део времена на играма и пустим забавама, у кога је с лењошћу и незнањем здружена порочност и развратност ; тај не може бити добар државник, и само онда неће чинити зло, кад му се неда прилика, да гази закон и правду.

Мегат пођИајет поп фат 11 тајогшт сјагбађје, аџЕ зфепшпајит уеиз «абферовјат евзве, дџатп шп угуше.“

Право племићство није толико у знаменитости предака, или у старини грбова, колихо у честитости и врдинама. „Крв твојих племићских предака може те ТолИКС исто учинити правим племићем, колико и крв оца занатлије може да учини сина занатлијом, или крв оца лекара, сина лекаром, крв атлета и борца атлетом и борцем сина. Честитост и врлина не добија се по наследству, но самим својим делима и трудом. На жалост, наши племићи већином заражени су опаким мислима, и ни о чему се толико не брину, колико како ће блистати драгим камењем, златом и сребром, сјајним оделом и многим дворанима ').

Други знатни писци пољски ХУТ и ХУП века оштро осуђују не само разврат и раскош по племићским дворовима, но и прекомерно угледање и подражавање у племића туђинском оделу и страним обичајима, Још у време краља Болеслава храброг племићи и великаши на његову двору облачили су у свечаним приликама на се тако тешко и скупоцено, златом и сребром искићено одело, да су их други млађи племићи и дворани морали водити и подупирати, да под теретом не падну. Позније примали су пољски племићи углед ношње и обичаја са сваког страног двора и од страних народа, с којима су долазили у

/) А. Ег. Модееуц, Сопшеовалогит де гехрађћса етепдаада. !ђ. Г Стр, ХУШ, у Макушева. —