Godišnjica Nikole Čupića

363

ланци и к Оршави; и оно јављање цару, како му је срећно спасена војска од мзвесне пропасти; и она неистинита, јављања о бреши, које нигди није било, и да се Београд не може више никако да спасе.

Велики губитци, требали су да оправдају мање штете. Губитак Београда и две провинције, требали су да оправдају поразе Валисове на бојиштима.

"_А да се дође до ових великих и већих губитака, Валису је требало да обмане цара, да би му их одобрио он лично, и тиме га сачувао од одговорности. Требало му је, да му цар одобри да закључи мир с Турцима, под условима, које је он пре тога обећао Турцима.

И обмануо га је, јер му је цар, верујући његовим рапортима, одобрио, да може да уступи Турцима и Бео-; град, али тако, да се пре тога поруше сва београдска утврђења.

У исто време, одобрио је цар, да се пошље у тур-

ски логор ведиком везиру, генерал Најперг, ради преговарања. Ово све, било је, пре, него што се је Валис преварио да иште да му се пошље генерал Шметау, коме је ктео да преда Београд да га брани. А може бити да је Валис, кад је искао Шметауа, рачунао, да ће Београд пасти, или да ће га он предати Турцима, пре, него што Шметау стигне у Београд.

Међутим цар у брзо за овим, сазна од људи који су окружавали Валиса, да Београд није у онако очајном стању, како је то износио и престављао Валис, те зато похита да му одузме власт за преговарање са Турцима и да пренесе ову на генерала Најперга, тако, да Валис буде сад потчињен Најпергу односно свега онога, што овај уговори са Турцима.

И цар зато напише Најпергу директно, једно писмо, с којим га је упућивао како ће да преговара с Турцима