Godišnjica Nikole Čupića

367

Турци нису ктели ни сад да приме Најпергову понуду те Најперг за то по, ново затражи да се пусти да иде од куд је и дошао. •

Турци га и сад не ктену пустити да иде, ал му сад бар допусте, да се састаје са Виленевом, па му чак одобре, да се пресели из чадора у коме је био до сад под јаничарском стражом, у чадор маркиза Виленева.

Виленев прибегне сад извесним својим мајсторијама и почне се бринути о некојим начинима поравнања који ће да задовоље и Немце и Турке.

Везиру босанском, који је много вредио и код других Турака а и код Великог везира, јер је и сам био негда велики везир, говорио је: како би било добро да Турци приме Београд и овако како га Најперг нуди, јер је и неизвесно да ће га другчије и путем борбе, баш под сигурно добити; а може бити да ће се још моћи да изради, да га Најперг преда са сним старим утврђењима. које су затекли Немци у Београду, кад су га 1717 год.

_узели од Турака, те ће се опет моћи да каже, да су до-

били утврђен Београд. За Најперга, говорио му је даље, да треба одма да га пусте, да се врати својој вој"сци, ако неће да приме оно што он нуди и да га никако више не задржавају код себе, нити да га сматрају за ратног заробљеника јер би то било противно међународним обичајима. Најпергу је опет говорио, како би он могао пристати, и како би и требао да пристане, да се поруше сва нова београдска утврђења, која су саградили Немци од кад држе Београд, а стара утврђења да остану, и Београд да се преда Турцима с њима, јер би се и при овакој погодби могло да каже, да је радио у духу својих инштрукција. Другчије, и ако се не дође до никакве погодбе, —- говорио му је даље Виленев — у опасности су и Нај-