Godišnjica Nikole Čupića

372

И Најперг је одма дошао у Београд. Он је одма питао Шметауа у присуству многих, других генерала, зашто није уважио његово наређење, него још пуца са града. Шметау му је одговорио, да му није обичај, да слуша млађе од себе.

Док је Најперг објасњавао Шметауу, како он није ништа наређивао као генерал, већ као царски опуномоћеник, стигао је у град и маршал Валис и одма је наредио те је обустављена и са града топовска ватра,

Маршал Валис и генерал Најперг затворили су се затим у једну собу и ту су три пуна сата разговарали се на само.

Најперг је смештен затим са станом, заједно са Гросом и са сна два турска официра, у згради српске митрополије, а Валис у кући генерала Шметауа.

И још нико није ништа чуо ни од Валиса ни од Најперга о појединостима закљученог примирија.

Тек сутра дан, 2 Септембра нов. 22 Августа ст. кад су се Шметау и Најперг опет састали, разабрао је Шметау, да је уговорено, да се Београд преда Турцима. Најперг му је казао да треба да спрема Виртембершку Капију и Александреву касарну па да их преда Али-Паши босанском, кад овај кроз 4 дана дође да је прими и да је поседне са 500 јаничара.

Сад је настала препирка између Шметауа и Најперга, да ли је требало, према стању у каквом је Београд, примити у услове о примирију и предају Београда. Шметау је тврдио, да Турци не би никако могли да освоје град насилно, док је Најперг мислио, да би га узели о првом јуришу пошто имају око 76000 војника, око Београда.

Шметау је ово одрицао упорно и зато је предлагао да се не приступа никако к извршењу уговора, док се уговор не пошље цару на потврду.

. -—<=_____-