Godišnjica Nikole Čupića

истакли су га у српској књижевности на изврше само задатка, него управо мисије једне. И у дуб. свога духа он је налазио сву потребну многост! коју је тражило извршење те мисије. Пошто се много њих наћи, који би готови били сматрати Ђ. Да као више, по своме послу, једностранога човека, ће се листовима свуда гледати, да се укаже прс многе доказе многостраности његове.

Кад смо већ започели говор о мисији, рећи да се, стицајем прилика, Ђ. Даничићу поверила за коначно образовање књижевнога језика српск данас знамо добро да се језик не ствара грама да језик није у школским Књигама, да није ни у бљим научним расправама о законима његовим и вилима писања. Граматика је знање; научне су р: наука: али је за напредовање језика у животу глаг што је у животу, оно што је у примени. Питања серег науци, али то није довољно, све докле она не буду рег практици. Језик је постао ради друштвене потребе, ! развио се, и себи своја правила и своје законе « пре сваке граматике; граматика је, тек после тога, дс то готово проучи и у правила сведе. Исто тако је писањ употреба језика више вешгина, која се ствара ж укусом и природним даровима. Није доста, дакле наћи правила; још је потребно та правила у: живот, начинити да их се дохвати вештина проврчити им пута у стил, у прозу и у поезију, и у свакидашњи живот, задахнути их животворни и покретом практичнога живота. Ђ. Даничић добро разумевао да ово трсба, и разумсвајући слај изврши веома вешто и свестрано. Ово је једна « мало чувених и знаних особина његових, које су, ме за успех његове науке драгоцене, које су успех жеВности наше у томе периоду много допринеле