Godišnjica Nikole Čupića

98

вота бирају здраве клице и чиста зрна за даље политичке и просветне задатке. Један је од таквих извора у јевропских народа за цело примање Хришћанства, код источних и јужних Словена у облику источне православне Цркве, са јеванђељем и службом божијом на словенском језику, а услед тога са видном и јаком основом за духовно и просветно јединство великог словенског племена.

Један од највећих инглеских историчара новијег доба, Меколеј, описујући старије прилике и догађаје, који су инглеску нацију створили, помиње како је латинска, Црква на британским острвима, поред многог добра што је у раније доба учинила тој земљи, постала доцније 0мражена, туђа и пуста, колико развратом латинског свештенства и прекомерним глобама народа на име Цркве а за ниске земаљске интересе папства, толико и с тога, што је произносећи реч божију на страном, латинском језику мислила вечито да влада безазленим душама, по својој вољи, да утиче на нарави и тежње народне са стране у туђем духу. Па говорећи о том, с дубоким благодарним осећањем помиње рад и заслуге великог инглеског реформатора Виклифа, који (пет векова позније него словенски апостоли) преводи св. Писмо на инглески језик, те тако уздиже народни говор на висину божије речи и отвара народу очи, да види лепоту и непосредно осети снагу високих моралних идеја и истина вере Христове, а у једно и да позна заблуде у коима га је несито страно свештенство васпитавало и подржавало !|. И као што су Ћирило и Методије Словенима, тако су ВиклиФ, Хус, Лутер и Калвин Инглезима , Чесима, Немцима и

1) Н:з(еотге 4 Ап! ејеггв дерша !' аувпетеп! де Јасаиез Ц, раг М. Мавсац1а у. Тгадиснов попуеће раг Етпе Мопвсш. Т. 1 Рагз 1859.

Годишњица У И 3

~