Godišnjica Nikole Čupića

403

за чланове изабрани. Министар просвете и правде био је тада Јеремија Станојевић. ! Априла 1858 године на то место буде постављен Димитрије Црнобарац. По уређењу Друштва Српске словесности председник је друштва био свагдашњи министар правде и просвете, и он је, као такав, требао дипломе новим изабраним члановима да потпише . Ђ. Даничић је послао дипломе на потпис, али их Јеремија Станојевић није хтео потписати, него је преко помоћника министарства Јакова Живановића искао, да се у њима место седница стави засћданјб, место друштво — дружтво, м. члан —- член, м. почастни — почестни м. Јоаникјв — Јоанникјв ; м. председатељ — предсћдателђ и да се на ново штампају. Кад је 1. Априла 1858 постављен за министра Димитрије Црнобарац, онда је опет по помоћнику тога министарства Јакову Живановићу одговорено, да нови министар не може потписати дипломс, него да треба да их потпише онај који је друштву био председник овда кад су нови чланови изабрани. Ишло се. дакле, на то, да се силом друштвеног устројства, а средством потписа председниковог, без којега се нису могле дипломе издати, нађеде друштво да пише по мишљењу министарства, у овом случају по мишљењу Јакова ЖЖивановића. На седници друштвеној од 29 Маја 1858 Ђ. Даничић јави, да он не може остати секретар, ако друштво пристане на вољу пређашњега председника, и да не може друштву терати парнице, ако оно не пристане, те замоли да га друштво опрости секретарства. Јефрем Грујић и Јован Ристић покажу, како се средствима самога устројства може уклонити та сметња, али Ђ. Даничић ипак остане при своме, н одступи од секретарства.

Министарство, које је, наравно, све то знало, не остане на томе. Оно се, како се види, није дало изиграти. Два дана после те друштвене седнице, 31 Маја

26