Godišnjica Nikole Čupića

34

Францезима отворили богат извор за развитак самоста.лног духовног и просветног живота, за којим раније или доцније долази и самосталан политички развитак. Један Францески писац приказујући најновије инглеско дело о Виклифу као о родољубу и реФорматору!) вели значајно, какс се у прашкој народној библиотеци налази једна стара књига побожних песама, са илустрацијом испод химне Јану Хусу, где се у облику три медаљона представља прво Виклиф, који варницу из камена креше ; за њим Хус који огањ угљеном пири, и најпосле Лутер који размахује буктињом.

За трајања Средњег Века Црква је спајала и раз двајала, мирила и завађала народе. Но све заједно ако се узме, не би се могло порећи, да је имала на образованост, друштвени и политички развитак Јевропе дубока утицаја. Не зна се како би и када би јевропски варвари успели, да се сами собом отму испод грубог насиља п дивљаштва у којима су проводили свој домаћи и народни живот, и да присвоје најнужније основе од грчке и римске образованости. Но са Црквом и њеним установама, њезиним у све породичне и државне односе разгранатим везама то се извршило много брже. Доцније, истина, народи су и цареви доста патили од превелике папске моћи. Буне и ратови бејаху нужни, да се власт Цркве и свештенства сузбије у умерене грачице. Истина, римска Црква служила је у извесним приликама за духовне и политичке окове у рукама силнијих народа над слабијима. О том нам најбоље сведоче понемчени милијуни полапских и чешко-моравских Словена. Но у извесно доба, у које је у Јевропи само сила и песница господарила а народи били

1] Јоћп МУлеи, рабмо! апд геГгогшег, ђу Видој! Ваддеп«ег, [,0пдоп 1884. У Еегуџе рониаие еј Ииегагге, Раглз 1885.