Godišnjica Nikole Čupića

ср

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

=

, град, па да са свом својом пратњом, пређг у манастир св. Благовештење — село и манастир Трнава, под Јелилицом, 2 сахата од Чачка —' да тамо живи, узевши собом и војводу Хаџи-Продана.

У то време било је по доста Срба, који још нису хтели поверити се Турцима и предавати им се, те су за то живели по горама и по планинама; па како је и онај део српског народа, који се био предао Турцима, почео да гунђа против Скопљакове управе, ЛатиФ је излазио често међ Србе свога краја, пазећи да се не почну одметати и они.

Једном , кад је, овако путујући, Латиф, заједно са Хаџи-Проданом, са Аврамом Лукићем и Ђоком Протићем из Гуче, дошао — септембра месеца 1814 год. — у село Лазац, поткаже неко Хаџи-Продану , да се старе· шина манастира Трнаве — св. Благовештења —, игуман Пајсије, посвађао намерно са Латифовим момцима: Ахметом из Слишана и Селимом из Ниша, и да их је, помоћу Хаџи-Продановог брата Михаила и његовог барјактара Јосифа Алтобабића, повезао и одвео у НебошГору, поневши собом и сво Латифово благо које се десило код њих.

Изгледа да је Хаџи-Продан знао унапред да ће се ово збити, јер је одмах и како му је то дошаптано, оставио Латифа и отишао кришом право у Трнаву.

Два везана турска момка, било је за Хаџи-Продана доста и успеха и побуда, да он, одмах после тога и без икаквог претходног општег споразума почне да буни околни народ против Турака, али Латифове момке ослободи и врати у Чачак, задржавши Латифове паре које је код њих нашао.

Сазнавши за одлазак Хаџи-Проданов, ЛатиФф је, кад

| М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, сгр. 673.