Godišnjica Nikole Čupića

10 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУРОГ СРПСКОГ ССТАНКА

башом Ћор-Зуком, он је отишао са свима у Небош-Гору да потражи Хаџи-Продана.

Сама појава Милошева и његових људи, била је довољна да се сав народ, који је био пошао за Проданом, сад окане њега и разиђе својим кућама, изгубивши цигло једног јединог човека у сусрету с Милошем.

Хаџи-Продан се склонио са Небоша у село Дежевицу, и тамо је са Николом Сукџчићем > почео бунити свет, најпре по рудничком крају а после и по Гружи и по Лепеници.

И брзи пристанак ових уз Хаџи-Продана учинио је, да се почео одмах дизати на Турке чак и јагодински крај.

Ну дотле се било слегло у Чачак доста турске војске у цељи да овај устанак угуши.

Једну је довео собом из Београда, Ћаја-паша 3 београдски, а другу из Новог Пазара, везир Адем-паша.

Задовољни Милошевом радњом на Небошу, Ћајапаша је послао одмах за тим Милоша, заједно са Ашинбегом брусничким, у крагујевачки и јагодински крај, да и тамо стиша Србе, а ЛатиФа је опремио у Карановац да држи тај град и да заузме земљано утврђење у њему.

Милошу је испало за руком да мудрим разлозима,

' Вук Стев. СтеФан Караџић, Грађа. страна 60. представља мало друкчије утишање Хаџи-Проданове буне од стране војводе Ми“

лоша; ну ми смо остали при причању Симе Сарајлије, јер нам бе он учинио вероватнији.

2 Могућно је, да је у Сарајлије погрешно написано пли штампано (стр. 83) „Сукичић“, и вероватно је да ће то бати „Вукичиће“ Ни-

кола, кога спомиње на стр. 89, заједно с братом Александром, као заробљеника Ћаја-пашиног.

3 М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 340 каже да се Ћаја-паша звао Ибшир, а звање да му се звало мирмирана што се равна с вашом —- генералом; да је био ћехаја т. ј. помоћник или заменик пашин, те су га Срби само по томе његовом звању звали Ћаја-паша.