Godišnjica Nikole Čupića

~ РАТПИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

У повратку своме за Београд, Ћаја-паша покушавло је да склони и војводу Милоша да га поведе собом али је Милош, видевши шта се ради, умео да увери Ћају да је прече да се он нађе на Руднику, па је и отишао тамо.

Игумана Пајсија, водио је Ћаја-паша уза се само до Кнића, а одатле га је послао везана и окована, под јаком стражом, право у Београд Скопљак-паши, где га је овај држао неколико дана по тамницама и мучио, а после извео пред градску — варошку — Стамбол-капију — где је сада споменик Кнеза Михаила — и ту уморио мученичком смрћу, набивши га жива на Колац.

За који дан по Пајсијевој смрти, доведен је у Београд и Пајсијев брат Димитрије Ристић и Скопљак је и њега набио жива на колац, с леве стране поред Пајсија и ако сиромах Димитрије није никако био ни умешан у Хаџи-Проданову буну.

Зли и крвожедни Скопљак није се задовољио жртвама само, које би ма из далека могао довести у везу са побуном у Драгачеву, него је настао клати и давити и оне који за Хаџи-Продана никад нису ни чули.

Тако је набио на коље, живе , одмах до Пајсије: хрома Васиља, Србина из Босне и његова два друга, које су Турци ухватили у Мачви где их је потказао Турцима један мачванки кмет.

Од оних Срба које је Ћаја-паша довео собом, оковане, у Београд, познати су по имену и по занимању: Никола и Александар браћа Вукичићи из Светлића ; Стеван и Јован браћа Јаковљевићи из Белушића у Левчу; Ђенадије, калуђер из манастира Благовештења , који се, пре него што је се закалуђерио, звао Ђорђе Шувак и био родом из Грабоваца близу Бања- Луке, и син му Стојан ; ђако Аванкум; Бошко, син Петра Ћукића из Кру-