Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 845

обасја те“, у којој Јесајија предсказује време среће, мира и правде које ће дочекати народ његов после дугих искушења; и у веселом усхићењу описује то време, које дух његов види, кад ће светлост Господња обасјати народ његов, кад ће деца његова из даљине поврвети њему као облаци кад лете, као голубови на прозоре своје; кад ће лађе Тарзијске довозити синове његове и злато из даљине; кад ће цареви туђи и синови оних који су га мучили долазити да му се поклоне и падају стопалама ногу његових ; кад ће камиле дромедарке из Мадијама и Ефе натоварене златом и кадом прекрилити земљу му , а гора Ливанска слати му славу своју , брест, јелу и шимшир, а Кедар стада своја итд.

Песма Јеремијина је јаук родољуба за отаџбином и народом својим. У њој је све величанствено. И љубав, и туга, и страдање, и вера. Све су страхотне невоље земље и народа што пропада описане. Све је на тој слици крајњег очајања састављено што изазива саучешће и најледенијег и најудаљенијег срца. Осећања пи реч песникова узимају најразличније тонове, да покажу 606 срца.

«Како седи сам, и поста као удовица град који беше пун народа, велики међу народима, глава међу земљама. Путови Сијонски туже, јер нико не иде њима. Сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су му жалосне, и сам је јадан. Старешине седе на земљи и муче и посипају прахом главу. Обориле су, земљи главе своје девојке јерусалимске. Несрећа је кћери сијонске велика као море. Пљескају рукама над њом сви који пролазе и машу главом за њом. То ли је град за који говораху да је права лепота, радост свој земљи. Разваљују уста на њу сви непријатељи њени; шкргућу зубима, и говоре, дочекасмо! На земљи, по улицама, старци леже, а момци и девојке су од мача попадали. Деца на сиси обамиру од глади и испуштају душу у на-