Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 317 пи == -———— у о ји = и = пи

=== и = пи пи = =

М

Књижевност старих Евреја изнело је хришћанство из уских граница њене отаџбине, и разнело по широкој просторији коју је оно у току векова заузело.

Преведени на многе и различне језике, књижевници, пророци и песници еврејски, свуда су, код туђих народа куд их је хришћанство однело имали више или мање утицаја на осећање, мишљење, уметности и живот људи. И с извесног гледишта, културна историја хришћанских народа могла би се делити на две велике епохе : на време док је на народе мозајизам с хришћанством превласно утицао, и на време од кад је јвлинско-римска класичност са својим делима ума и својим укусом отела превласт. Онамо би ишла Византија и цео Средњи Век; овамо би долазила Европа од ХУ Века.

Али на једном специјалном пољу утицај старих еврејских књижевника и песника био је од искони неограничен и искључан. То је поље хришћанске црквене поезије о којој сах намеран казати коју реч.

Та поезија ограничена на службу црквену и спутана још од најстаријих времена у правила прописана јој на концилима и од људи чијег се аукторитета није могло ослободити, сиромашна је како у погледу на избор тема, тако и у погледу на количину осећања, мисли, и облика којима се служи да их искаже. За песму треба. слободе и ведрине као што за цвеће да се развије до пуне јачине боје и мириса, треба сунчеве светлости. Црквена поезија те слободе није имала и није могла имати, али ипак, и она заслужује да се на њој мало зауставимо ; а заслужује то због своје старине, због светости какву јој даје употреба црквена, па и због лепоте до какве је са мало тема и у делима мало песника црквених достићи могла.

Моћ песме да човека одушеви за све што је лепо