Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 323

=== = ===

дл накнаде побожним хришћанима уживања каква су други људи тражили у циркусима и позориштима светским, а на које је црква имала пуно разлога да гледа попреко. Време кад је престављање таквих драма на Истоку ушло у употребу цркве губи се у неодређеној давнини а на Западу Европе најстарији трагови о тој врсти црквене поезије су из ХГ века. Мисли се да су је први крстоносци с Истока однели Западу. Не може се одредити ни кад су, на Истоку Европе, те преставе изашле из употребе црквене; али ће бити, да је понешто од њих остало до данас у нашој цркви, на пр. оно сахрањивање и опевање Христова тела на Велики петак; а понешто остало и на пољу изван цркве, у обичајима хришћана, на пр. ношење вертепа о Божићу. На Западу је се одржало много дуже престављање мистерија, па кад је то и тамо црква напустила, оно је усавршено и боље уређено, остало у љубави публике и било као специјална врста сценичких престава омиљено чак и веку Лопе де Вега, Калдерона и Шекспира.

Од свих врста песме у цркви, лирика заузима највеће и најважније место. Зато је и број лирских црквених песника врло велики. Човек стоји пред творцем света. усамљен. Он |е ту сам са својим осећањима и мишљу. Пријатељи и другови не могу стати уза њ, јер га не знају, Он једини разуме себе. За њега јединога његова савест нема тајне. Он једини уме дати разлоге својој радњи. Нико на свету не може схватити ни исказати јачину његових осећања. Зато, ако је црква место на које човек иде да са својом савешћу расправља и помирења тражи, онда га ту на том светом месту, и у тој његовој бризи, јединој од брига која човека велича, само лирска песма, може освежити и охрабрити; и само се она може стопити у хармонију са вибрацијом његовог немирног срца, и одјекивати у разноликим јецима свеколика осећања Каква

215