Godišnjica Nikole Čupića

330 КОЗЕРИЈЕ ИЗ ЕЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

„Сујети света“ и песма Богоматери о којој сам намеран казати две три речи

Ту је песму спевао Писида 625 године. Те је годиве у месецу Јуну и Јулу престоница Византије била у великој опасности. Силни аварски хан слустио је се био са великом војском састављеном од различних народа а највише од Словена пред њене зидине. Цар Ираклије био је у Азији, у рату са Персима. Грци су се јуначки бранили и уништили флоту славенску која је варош са стране воде нападала, али је маса варвара била грдно велика и колико је наде било на спас она је сва била у мајку божију. Грчки историк Папаригатуло, који је овој знаменитој несми посветио, у својој историји, неколико лепих страница! вели, кад човек дође у опасност никога се од својих милих не сећа као мајке своје. Њу он тада с уздахом зове. Па коме су и очајни становница Цариграда у оним тешким данима могли пре очи доћи него мајци спаситеља човечанског.

Хаган је изненадно, ноћу између 7 и 8 Августа 625 године дигао опсаду и отишао од зидова Цариграда који је тада први пут — у средњем веку — видео непријатеља пред својим капијама. Одушевљење народа у том часу његова избављења, захвалност његову мајци божјој којој је победу приписивао, прихватио је песник и дао речи Што је у речнику богатог јелинског језика било речи какве милошта, љубав, одушевљење, захвалност пробрати могу, пробране су да се искити и прослави она што спасе свој град и свој народ. Том обилношћу накита и епитета богородичиних , овај спев Ђорђа Писиде опомиње много на поезију азијских народа, али је ипак одушевљење у њему силно и истинито. То је једини Писидин спеву ком само срце и слободно говори,

|) Тотооса тор Елиту:хои Едуодо. 1889. Ш. р. 240 11