Godišnjica Nikole Čupića

938 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Не били требало да се једноми у Источној цркви даде више важности и слободе песми 2

МТ.

У овим козеријама остао сам одавна дужан одговора на једно питање које треба расправити ма и сад, доцније, и на неудеснијем месту.

Ја сам казао да оно, што је лепо у природи и уметности, даје извесног естетичког задовољства, и даје уметностима главни задатак да тог таког задовољства, човеку прибаве. Карактер лепоте у природи може бити врло различан ; и дела уметности по карактзру свом могу бити врло различна. Према томе и осећања каква у човечјој души буде и крећу предмети лепоте и уметности могу бити до неограничности различне боје и јачине,

Али ма какав тон осећањима човечјим давала дела лепоте и уметности, увек, кад та осећања буде дела лепоте и уметности, има сласти, милине, задовољства,

Тако човек има задовољства, и кад чита опис каког страшчог догађаја;и кад у плачу, прати у позоришту, развијање какве трагичке радње, и кад слуша какву уметничку музичку композицију; и кад га какав табло (слика) потреса страхотом патетичких, или заноси бујношћу веселих прилика; и кад се налази пред каквим објектом лепим у природи; и кад је пред њим ма како дело скултурне, живописне, архитсктонскс и ма које друге уметности у ком делу има лепоте, мисли, осећања.

То естетичко задовољство је осећање какво се у појединим, специјалним, приликакама и даје донекле анализовати; али се у највише прилика не да ни анализовати ни исцрпно описати. Оно је пространо неодређено, али пријатно узбуђење душе.

Е, сад, има ли у том задовољству, у тој естетичкој сласти, какве више, моралне, вредности за човека;