Godišnjica Nikole Čupića

344 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ Мико

душу, умирује страсти тим што их враћа у хармонију и меру,

Што вреди за музику, то вреди и за сваку другу уметност.

Како пак дела уметности раде на човечју душу, на какв начин достижу оне свој наравствени циљ то нам објашњава Аристотело оним пасажима његове «Поетике“, у којима је говор о тако названом чишћењу страсти. (Не ходообис тбу лод%циото д) у трагедији.

То Аристотелово делце остаће вазда важно по разложеним мишљењима и истинитом гледању на важност песничке уметности и њене начине и циљеве. На жалост то дело дошло је до нас осакаћено и непотпуно. Па и оно што је од њега остало, није из пера тог великог Филозофа, него су, како се по гдекојим особинама његовим судити може, то белешке неког ученика Аристотеловог, који је, као што и данас ђаци чине кад хватају оно што им учитељ говори, бележио оно што му се чинило да је за њ потребно да забележи а прескакао опо што му је било познато или му се чинило да и без записивања запамтити може. Дело је то требало да буде у опште о уметности песничкој — теорија поезије: али у садањем његовом облику највише се у њему говори о драмској поезији у којој је, опет, одељак о трагедији најпотпунији. У том спису који по рукописима датира из Ш-ћег века пре Христа, има и туђих додатака (интерполација) али не толико и таквих, да нам у онолико у колико је сачуван није јасан.

Неће бити без занимљивости да и ми извадимо што пз те књиге коју су читали велики песници свих векова; у којој су тражили поуке и упутства Хорације и Сепека, Лопе де Вега и Калдерон, Боало и Корннел, Расин и Волтер, Гете и Шилер и многи, и многи други. Ако ништа друго оно ће бити олакшано мени да на овом