Godišnjica Nikole Čupića
102 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА
свештенике и калуђере, и завршили су своје јаде изјавом: уако си још наш цар, а ти нам дођи и избави нас од ових зликоваца, или ако нам нећеш доћи, а ти нам јави, па да бежимо у горе и у пустиње, или да скачемо у воду и да се давимо,“!
Поводом ове молбе, коју су потпомогли у Цариграду и тефтердар-ћаја Асам-бег и Турци ерлије, који су морали да напусте Србију испред дахија и јаничара, и који су том приликом молили султана и за себе саме, султан Селим припретио је јаничарима у Србији и дахијама у Београду, да ће, ако се не окану ових зала, послатп на њих силу и то не Турке или турску војску, већ другу веру и они ће проћи тада зло и наопако.
Дуго и дуго саветовале су се дахије у Београду о томе, ко ће бити та друга вера, којом им прети султан,
За Русе и за Немце рекли су да неће бити они, јер не може, ваља да, мислити ни сам султан, да допушта својим крвним и највећим непријатељима да улазе у његову царевину.
Сва је прилика, говориле су дахије даље, да султан мисли на српску рају и да пошље у Србију Дервиш-бега, сина Мустај-пашиног или тефтердара Асам-бега, да дигну Србе против њих.
И, да би ово учинили немогућим, решили су се брзо, да пођу кроз Србију и да потамане по њој све Србе, за које су мислили да могу утицати на српски народ у овоме смислу, а остало да истурче, па после да владају Србијом рахат и без бриге.
И то што су наумили брзо су почели и остваривати. Идући кроз Србију из града у град, по градићима и по селима српским, јаничари су, кад су. Срби излазили пред
1 Уоп Вапке, стр. 71.