Godišnjica Nikole Čupića
РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 155
Првог дана по Бећировом доласку у Београд, дошле су му на добродошлицу неке вође Срба с доста кнезова српских и изјавили му уз поздраве и своје беде и невоље од којих трпе и пате и како би им се могло да помогне у томе.
Срби су показали тада Бећиру оних 9 тачака, које су полагали Турцима у Земуну и Бећир им је одмах одговорио, да ће им се све то дати и да ће добити и више само нека се окану оружја и нека иду својим кућама и раде своје послове. Е
Ну сутра дан, кад су Срби поново изашли пред Бећира и почели му говорити о јемству и надзору цара немачкога, да ће се све, што се уговори, и тачно вршити и да он казни оне, који против њега буду грешили, одговорио им је Бећир срдито : Олмаз, нема од тога ништа. У султанову царевину нико се не сме да меша, а султан има доста својих верних, који ће му казати ако ко, кад и у чему, погреши.!
После оваког одговора Срби су се вратили у свој логор с уверењем да везир Бећир-паша не мисли на поправку српскога стања, већ би хтео само да Срби положе оружје и да се лате плуга и мотике, а Турци да продуже као што су и дотле радили.
Ну, наскоро после тога Бећир се сам собом уверио да то не може да буде, према ономе какви су Турци с којима су Срби тада имали посла.
Бећир је мислио, да је он у Београду госа међу својим Турцима и господар кога ће свако да слуша, као што би и приличило царевом изасланику и везиру, али је испало да јеи он сам заточеник царскога одметника, Гушанца-Алије,“ који је тада баш био напустио своје
' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 97—99. > Исти, стр. 131.