Godišnjica Nikole Čupića

И Срби су за све то време остали око Београда на миру и давали су Гушанцу, његовој војсци и Турцима у Београду, све што им је требало за живот и за издржавање, доносећиим све то у тврђаву и у град, те Гу· шанац није никако допуштао Турцима да излазе из Београда и да иду у српска села и Срби су, за то, држали око Београда само најпотребнији број стража, употребивши сву осталу своју војску на другим странама Србије.

Гушанац се, доста дуго, држао тачно закљученога уговора о примирју, ал не за све уговорено време.

"Пред крај 1805 год. учинило му се мало све оно, што су му Срби за израну његове војске доносили и давали, и он је тада опет почео да шаље своје војнике у околна београдска села, да сами узимљу од Срба храну и друго што им треба, и ови су почели одмах да узимљу и што им треба и што им не треба. Почели су да изнуђавају и да отимљу, а при овоме да чине насиља и да убијају.

И ово је учинило те се српска војска опет почела да стиче око Београда.

6 јануара 1806 год. баш кад су нека одељења српске војске прилазила Београду, изишли су многи Турци из Београда у Макиш и почели су тамо грабити српска сена, која су била сложена у плагтове. Кад су Срби устали против тога, изишао је из Београда кабадахија, Демо са својих 300 крџалија и напао је на кнеза Павла, Поповића п ранио и њега и његова два момка, па после ударио на опкоп у Жаркову и посекао ту 7 српских војника' и отерао из Макиша многу српску стоку.

Одмах се искупило око 800 наоружаних Срба и потерало је за овим Турцима и после жестоког боја, који

1 Прота Матија Ненадовић, Мемоари стр. 141. 157